Svaki peti radnik u Hrvatskoj zaposlen je na određeno vreme. U ovoj grupi najviše su zastupljeni strani radnici koji uglavnom potpisuju takve ugovore.
Iako je u ovoj zemlji Evropske unije ukupan broj zaposlenih na određeno i dalje visok, istovremeno je za pet odsto manji u odnosu na rekorde iz 2017. i 2018, kada je bez stalnog ugovora radio svaki četvrti radnik. Manji broj zaposlenih na kratkoročnim ugovorima je, između ostalog, posledica i manjka radne snage. U Srbiji, međutim, nema zvanične statistike kada je reč o zaposlenima na određeno, ali sindikati smatraju da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i te kako utiče na trend porasta broja takvih radnih angažovanja.
Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja UGS „Nezavisnost”, ističe da zabranu treba ukinuti da se i dalje ne bi stimulisali poslodavci u javnom sektoru da na taj način angažuju ljude, po osnovu fleksibilnih oblika rada.
– Problem je što ti ljudi obavljaju poslove kao i oni koji imaju ugovore na neodređeno vreme. Ta očigledna diskriminacija postoji u javnim preduzećima, a prvi korak u rešavanju tog problema je ukidanje ograničenja zapošljavanja i obezbeđivanje onog što garantuje Zakon o radu: jednaki uslovi rada za sve zaposlene i jednaka zarada za isti posao – ističe Ristić.
Sindikati ipak ne raspolažu konkretnim podacima o broju ljudi koji su angažovani na određeno vreme.
– Obilazeći privredna društva po Srbiji, osim u situacijama kada država nudi subvencije stranim investitorima, pa se oni obavezuju da zaposle radnike za stalno, primetili smo veći angažman zaposlenih na određeno. Koji je to procenat ne znamo tačno, ali naši prošlogodišnji pokazatelji otkrivaju nam da se u odnosu na ukupan broj novozaposlenih blizu 80 odsto ljudi angažuje na takav način, odnosno po raznim fleksibilnim oblicima radnog angažovanja. Taj postotak možda deluje kao velik, ali on ipak ne obuhvata ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, već samo broj onih koji se zapošljavaju na određeno u toku kalendarske godine – podvlači Ristić.Da se obim rada na određeno povećava ne samo u Evropi, što je očito opšti trend, nego i u Srbiji, podsećaju i u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije ASNS.
– Udeo radnika na određeno u ukupnom broju zaposlenih danas se procenjuje na oko 30 odsto, a ako se u tu grupu svrstaju i oni angažovani na privremenim i povremenim poslovima, onda se procenat penje na 40. To povećanje obima rada na određeno je isplativije, s tačke gledišta poslodavca, pa zato i ne čudi to što je sve više takvih angažovanja. Naime, ako imate radnika na određeno i odlučite da prekinete takav ugovor s njim, onda nemate neke zakonske obaveze prema njemu, kao što je, recimo, isplata otpremnine – navodi Ranka Savić, predsednica asocijacije.
Ona podseća da dodatan problem stvara kršenje Zakona o radu, pa se tako na određeno vreme u Srbiji veoma često radi i duže od 24 meseca.
Na povećanje broja angažovanih na određeno može da utiče i potpisivanje takvih ugovora sa stranim radnici kojih je u Srbiji sve više.
– To znači da čim je veća mogućnost izbora radnika, onda poslodavac može da ponudi i različite oblike ugovora, a ne samo klasične ugovore o radu – dodaje Savićeva.